Šta je celijakija?

Celijakija je autoimuna bolest, što znači da je karakteriše imuni odgovor organizma (stvaranje antitela) na gluten. Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i njoj srodnim žitaricama (raž i ječam).

Tačni uzroci zbog čega se javlja nisu poznati, ali znamo da postoji genetska predispozicija za ovo stanje, koje može biti pokrenuto nekim okidačem npr. adeno virusom.

Celijakija se kod dece lakše otkriva jer dete od uvodjenja žitarica u ishranu počinje da gubi na kilaži, ima grčeve u stomaku,naduto je, ima učestale prolive, malaksalo i ima osip po koži.

Kod odraslih je situacija drugačija.

Šta nam radi celijakija?

Kada organizam počne stvarati antitela za „borbu“ protiv glutena, ta reakcija dovodi do oštećenja i uništenja crevnih resica koje oblažu zidove tankog creva izazivajući njihovu upalu. Resice su mali nabori na sluzokoži tankog creva koje omogućavaju apsorpciju hranjivih materija iz onoga što jedemo i pijemo.

Ako nema apsorpcije, tačnije ukoliko je ona slaba, otežana zbog upale sve što se unese u organizam kroz njega samo prođe.

Simptomi kod odraslih

Manifestovanje simptoma kod odraslih potpuno se razlikuje od onoga u dečijem uzrastu.

Smatra se da samo 10 % odraslih obolelih od celijakije imalo tačnu razvijenu kliničku sliku, sa izraženim simptomim malapsorpcije.

Najveći broj je onih koji imaju samo neke simptome, a kako su simptomi veoma slični nekim drugim stanjima za koje se nekada pacijenti ni ne jave lekaru, postavljanje dijagnoze može trajati godinama, izloženost dejstvu antitela na crevne resice godinama i lečenje nekih drugih poremećaja nastalih uglavnom iz ovog uzroka (mnogi pacijenti sa celijakijom imaju Hašimotov tireoiditis, dijabet tipa 1) ili povećan rizik od osteoporoze i razvijanja crevnog limfoma-jedan oblik karcinoma.

Znaci koji ukazuju na celijakiju:

• Bol u stomaku i grčevi;
• Nadutost;
• Anemija;
• Neformirane stolice;
• Promene po koži (svrab, plihovi);
• Malaksalost;
• Ranice u ustima;
• Gubitak težine uz redovnu ishranu;
• Opadanje kose;
• Ispucalost noktiju.

Kako se dokazuje celijakija?

Testiranje na celijakiju se izvodi vađenjem krvi na specifična antitela. Ova antitela se koriste i prilikom praćenja stanja, jer jedini lek za celijakiju je prestanak unosa glutena.

Testiranje uključuje:

1. Anti-Transglutaminska antitela IgA
Ovo predstavlja najvažniji inicijalni test u dokazivanju celijakije.

2. Anti-endomizijalna antitela
Potvrdni test celijakije

3. HLA DQ2 i HLA DQ8 genetski testovi

Važni za članove porodice obolelog od ove bolesti kao i za one gde su rezultati ostalih testova nejasni i neubedljivi. Genetski marker može biti pozitivan, a da osoba ne razvije celijakiju u toku života, ali može biti marker prevencije za izbegavanje glutena. Ono što jeste važno jeste da odsustvo ovog markera, tačnije negativan nalaz defitivno znači da celijakije nema.

Postavljanje dijagnoze celijakije jeste biopsija tankog creva.

Važno!!!

Jako je važno napomenuti da celijakija nije isto što klasična alergijska reakcija na gluten, niti je netolerancija glutena.

Celijakija je autoimuna bolest u kojoj organizam napada sam sebe (sopstvene crevne resice) i uništava ih zbog prisustva glutena.

Alergija na gluten (dokazuje se dokazivanjem specigičnih antitela u serumu IgE) izaziva identičnu reakciju tela kao i bilo koja druga alergija (od blagih kožnih plikova do alergijske reakcije otežanog disanja, otoka i šoka). Netolerancija na gluten je reakcija organizma na gluten koja može biti trenutna, usled zasićenja glutenom (za dokazivanje netolerancije na neku namirnicu ispituju se IgG antitela) i za razliku od alergije ona je prolazna i nakon nekog vremena uzdržavanja od unosa glutena može se ponovo unositi bez posledica.

Za više informacija slobodno nas kontaktirajte!